Wednesday 23 May 2012

What the Bible says about love?



And though I bestow all my goods to feed the poor, and though I give my body to be burned, but have no love, it profits me nothing.

Love suffers long and is kind; love does not envy, love does not parade itself, is not puffed up

Does not behave rudely does not seek its own it is not provoked, thinks no evil

Does not rejoice in iniquity but rejoices in the truth 

Bears all things, believes all things hopes all things endures all things

Love never fails .But whether there are prophecies they will fail, whether there are tongues they will cease, whether there is knowledge it will vanish away. 

For we all know in part and prophecy in part

But when that which is perfect has come, then that which is in part will be done away

For now I see in a mirror dimly, but then face to face. Now I know in part but then I shall know just as I also am known.

And now abide faith, hope, love, these three; but the greatest of these is love.  


I Corinthians 13


*                       *                        *



Што вели Библијата за лубовта


Иако ги подарувам сите мои добра за да ги нахранам сиромашните, иако го предавам моето тело да биде пламеносано, без да имам лубов немам никаква корист

Лубовта страда долго и е нежна; лубовта не завидува; не се парадира самата себеси, не е вообразена

Не се однесува грубо, не работи во своја корист, не се провоцира, не мисли зло.

Не се радува на неправдата, туку се радува на вистината. 

Се справува со сите нешта, верува во сите нешта, се надева во сите нешта, ги издржува сите нешта

Лубовта никогаш не доживува неуспех. Каде и да постојат пророштва, тие ќе доживеат неуспех, каде и да постојат јазици тие ќе престанат, каде и да постои знаење, ќе исчезне. 

Бидејќи сите ние знаеме само делуно и прорекуваме само делумно

Но кога она што се совршено ќе дојде, она што не е целосно совршено ќе исчезне. 

Бидејќи сега бледо гледам во огледало, но тогаш ќе гледам лице во лице. Сега знам само делумно, но тогаш ќе знам исто толку колку што сум познаван од другите

А сега прегрни ја верата, надежда, лубовта, сите три; но најголема од сите три е лубовта.


I Коринтјаните 13



Read more >>

Wednesday 16 May 2012

The Act of Jesus Christ


       In the world of questions and answers sometimes we ran into question that doesn’t have any meaning or purpose, asked by people who do not differ a lot from the questions they ask. Seeking the answer for these kinds of questions will bring nothing new for you, any knowledge, wisdom, no new depths. These questions simply aim to distract you from your way, to consume that little time you have available for pursuing your dreams.

       But sometimes and fortunately not so rare, questions appear whose answers are very promising, questions that are worthy for getting off the way for some time and to seek their answers into new territories, questions that have the potential of opening a new road for us.

       I was asked a question like that not so long ago, a question that make even the Ignorant challenge the Bible:

Jesus Christ has given his life for us, he has sacrificed for our sins, to save humanity from collapse, to teach him of its mistakes. If today after so long since His act was committed, we still do what we used to do before, what is the meaning of His sacrifice, what is the value of His act?

        Of course, this question has deeper meaning further more because it was asked to me by a person which also seeks different religious meaning of life.

       At the beginning I really faced dead end. Really, what is the point of His sacrifice, if humanity did not learn anything from this act? If we still do the same medieval fornications, if we still did not learn how to truly love if we still thing that the purpose of life is using manipulation to reach the point which was defined by our confined minds deeply persuaded in its righteousness?

       This realization has brought me to a crisis once again. I was caught without an answer to a question which largely defines my existence and my meaning.  I was caught without an answer to a question which is part of my life and the life of people I appreciate without being challenged not a single time by my side. Crisis was inevitable.

         Why? 

        Because again I caught my self in a condition that I hate. That condition is living and doing something on a daily basis without actually asking or exploring why I do or live the way I live.

        Therefore I have engaged my self into deep conteplation, thinking and prayer. I did not want to thing that this might be a question whose anwer perhaps does not intend to visit me ever. This opens the door for the arrival of desperation. I tried to remember all the literature I have red, all my previous experience, all the stories I have heard before, all the characters I got to know, in order to develop an analogy, co create a whole from multiple dispersed particles which will shed light on the answer. Hence, I also surrendered myself to prayer and meditation because I had some feeling that I already have the answer deep inside, but that I need help in order to discover the direction I have to search in. This was followed by few sleepless nights, waking up early in the morning and making notes the very first minite I opened my eyes while conscious and subconscious were still one.

         Not so long afterwards, I caught myself  with the awareness that I know the answer to this question. This was not some sudden feeling or revelation, instead it came totally natural as a synthesys of everything I have seen, red, or heard,poured throught the filter of my subconscious mind which is always in touch with something greater than ourselves, knowing the answers of all questions.


        Jesus Christ has given his life for us, he has sacrificed for our sins, to save humanity from collapse, to teach him of its mistakes. If today after so long since His act was committed, we still do what we used to do before, what is the meaning of His sacrifice, what is the value of His act?


       The real meaning of the pure sacrifice is not to teach the person a certain act of behavior or living, but to show him what a true pure love looks like. In other words, no matter who makes the sacrifice and in whic circumstances , the purpose will always be the same – to show them how much we Love them, Love will always have the last word, the final lesson. 

       That is why God has sent his only son among us people. To show us that he always loved us. To tell is how hurt He is because of what we have already done, our sins, our ignorance, our absence of roots and foundation. God has sent Jesus Christ to ensure that we will be so touched that we will never get away from Him and we can live a live like he wanted for us. His goal was even greater than this and I am still not sure whether another 2.000 years have to pass in order to understand his act.


        However, you might say – The situation is the same before and after his act. What has changed inside us people, what value His sacrifice has brought to the World?

        The essential and most important has changed. If God did not send his Son to us how would we know today about His love and what He is capable of for us?Where  will the last ray of hope and light come from for many lost, defeated hurt throughout the world? They all have Jesus in their prayers and live with the awareness that a piece of perfection was sent among us the imperfect and seduced, which ate our sins and lived among our doubts. What would have been the base of the message of Love which despite everything warms the hearts of million cooled ones across the world?

       If Jesus did not come to us, how we would have known about the love of God once again, what would take us back home during times of crisis?

       God has sent Jesus Christ not just to satisfy our physical senses who wanted to see charizmatic savior, always hungry and suffering from disbelief, but to refill our spiritual well, to connect us the tempted ones with him, to remind us of our creation and our source. Only one look was enough for the hungry physcal senses to get fed , but actuall the light he used to carry behind him has invited the tears of many which washed His feet. That was the time when many who witnessed his arrival were able to feel without any doubt that they are in the right place and doing the right thing and that nothing else matters except coming home. Time has seized existing during these moments.

       This is the meaning of his sacrifice. To show us the way back home

       Does his sacrifice made any difference between now and then? I believe that it has made all the difference in this World.





      *                      *                      *



Актот на Исус Христос

         Во светот на прашањата и одговорите, понекогаш налетуваш на прашања кои немаат никаква смисла и значење, поставени од луѓе кои не толку многу се разликуваат од прашањата кои се поставени. Трагањето по нивнито одговор нема да донесе ништо ново за вас, никакво знаење, никаква мудрост никакви длабочини. Таквите прашања како да сакаат единствено да Ве оттргнат од Вашиот пат, од Вашата потрага, да го акумулираат и онака краткото време кое го имате на располагање.

        Но понекогаш, и не така ретко за среќа, се појавуваат прашања чиишто одговори ветуваат, прашања поради кои вредат за да скршнеме од патот и да ги бараме нивните одговори во нови пространства, прашања кои имаат потенцијал да не оттргнат од патот по кој одиме отварајќи сосема нов.

         Едно вакво слично прашање ми беше поставено неодамна, прашање кое би го натерало и игнорантниот да ја предизвика Библијата:

         “Исус Христос го даде својот живот за нас, се жртвува во име на нашите гревови, за да го спаси човештвото од пропаст и да му укаже на неговите грешки. Ако денес после толку време од неговото жртвување човештвото го прави истото што го правеше и претходно, која е смислата на неговото жртвување, која е вредноста на неговиот акт?” 

       Прашањето секако има длабоко значење уште повеќе поради тоа што ми беше поставено од личност која е и самата во потрага по поинаква религиозна смисла на животот.

       На почетокот навистина бев фатен во ќорсокак. Навистина, која е смислата на Неговото жртвување ако човештвото не научи ништо од тој негов акт. Ако и понатаму ги прави истите средновековни блудничења, ако и понатаму не научи вистински да сака, ако и понатаму мисли дека смислата на животот претставува со манипулација да се стигне до една точка која ние самите ја дефиниравме уверени во нејзината исправност.

        Ваквото сознание навистина повторно ме доведе до криза. Бев фатен без одговор на прашање која во голема мера ја дефинира мојата егзистенција и моето значење. Бев фатен без одговор на прашање кое е дел од мојот живот и животот на сите кои ги сакам без да ниту еднаш истото биде предизвикано ниту од моја страна ниту од никој од личностите кои се наоѓаа во мојот живот досега. Кризата беше неизбежна. Зошто? Поради тоа што повторно се фатив себеси во состојба која ја мразам.Тоа е да живеам и правам нешто на ниво на секојдневие, без да притоа се запрашам зошто живеам токму на ваков начин. 

        Поради ова се впуштив самиот себеси во длабоко размислување и молитва, не сакав ни да помислам дека ова е прашање чии што одговор не планира да ме посети, уште повеќе поради можноста да очајот стапи на сцена. Се присеќавав на сета литература која досега ја имам прочитано, на сето искуство, на сите приказни кои ги имам слушнато, на сите карактери кои ги имам посведочено, со цел да извлечам некаква аналогија да составам една мала целина од распрснати делови кои ќе го осветлат одговорот. Притоа се препуштив и на молитва и на медитација, поради тоа што имав некое чувство дека веќе го имам одговорот во себе, но дека ми треба помош за да знам која е насоката во која треба да барам. Ова беше проследено со неколку бессони ноќи будење рано наутро и фаќање прибелешки во првата минута од отварањето на очите додека свесното и потствесното сеуште беа едно.

         Не многу подолго после се фатив себеси со сознанието дека го знам одговорот на ова прашање. Ова не беше некакво ненадејно чувство или откровение, туку дојде сосема природно како синтеза на апсолутни се она што го имам видено прочитано слушнато преточено низ филтерот на потствеста која секогаш е во контакт со нешто поголемо од нас и ги знае одговорите на сите прашања. 

“Исус Христос го даде својот живот за нас се жртвува во име на нашите гревови, за да го спаси човештвото од пропаст и да му укаже на неговите грешки. Ако денес после толку време од неговото жртвување човештвото го прави истото што го правеше и претходно, која е смислата на неговото жртвување, која е вредноста на неговиот акт?

       Поради тоа што вистинскоти значење на чистата жртва не е да го научиме човекот на одреден акт на однесување и живеење туку да му укажеме на она што значи чиста лубов. Со други зборови, без оглед на тоа од кој е направена жртвата и во какви околности и за кого, целта секогаш ќе остане иста – да му покажеме колку го лубиме. Лубовта е таа која ќе го има последниот збор, завршната лекција.

        Поради тоа Бог го прати својот единствен син меѓу нас луѓето. За да ни покаже дека отсекогаш не лубеше. Да ни покаже колку е повреден поради сето тоа што го имаме направено досега, нашите грешки, нашата игнорантност, нашето отсуство на корени и основа, нашата зависност од лесни привлечувачи. Бог не го прати Исус за да осигура дека ќе бидеме толку трогнати што никогаш повеќе нема да се оттргнеме од него и да живееме живот онака како што тој има замислено за нас. Неговата цел беше многу поголема од тоа, и сеуште не сум сигурен дали треба да поминат уште 2.000 години пред да го разбереме вистинското значење на неговиот акт. 

        Но, можеби ќе речете, ситуацијата е иста пред и после неговиот акт. Што е променето кај нас луѓето?

        Се промени суштинското и најзначајното. Доколку Бог не го пратеше својот син кај нас, дали ние денес ќе знаевме за неговата лубов и за тоа што Тој е способен за нас? Од каде ќе доаѓа последниот зрак на надеж и светлина на многумина изгубени, поразени, повредени во светот.  Сите тие го имаат Исус во своите молитви и сознанието дека парче совршенство беше испратено меѓу нас несовршените, го јадеше нашиот грев и живееше меѓу нашите сомнежи. На што ќе се засноваше пораката на лубов која и покрај сè, сеуште ги ги грее срцата на милиони оладени ширум светот. Ако Исус не дојдеше меѓу нас како сега ќе знаевме за лубовта на Бог, што ќе беше тоа што ќе не враќаше назад кај Него во отсуство на вера?

        Бог го прати Исус не само за да ги исполни нашите физички сетила коишто се секогаш гладни и страдаат од неверување, туку за да го наполни нашиот духовен бунар, да не поврзе нас искушениците со него, да не потсети на нашето создавање и на нашиот извор. Доволно беше само еден поглед од него за да гладните физички сетила се наситат, но токму светлината која тој ја носеше зад него ги повика солзите на многу искушеници со кои ги измија неговите нозе. Тоа беше време кога многумина кои во тоа време го посведочија неговото доаѓање можеа без ронка сомнеж да речат дека сега се наоѓаат на вистинското место и го прават она вистинското и дека ништо друго не е важно освен враќањето дома.

        Ова е значењето на неговата жртва – да нè врати дома


        Дали Неговата жртва направи разлика меѓу претходно и сега – Јас мислам дека ја направи најголемата разлика на овој свет. 





Read more >>

Monday 7 May 2012

The Bedouin's friend


         It is such a good experience when in your pleasure of doing something you enjoy like in my example reading a book, you get hit by a content a story written on the next page of the book just seconds away before it gets in contact with you, giving you what some people might call Life long inspiration. This happens with me sometime, but this time, the story was so simple and yet so powerful, that I just got caught up in my own WOW effect. Therefore Me and also the Gods will not forgive me if I don't share it with you. If you might don't get the message on the first read, then re-read it again and once again. I am sure you will soon understand what was I talking about.


A man knocked at his Bedouin friend’s door to ask him a favor:

“I want you to lend me four thousand dinars because I have a debt to pay. Can you do that for me?”
The friend asked his wife to gather together everything they had of value, but even so it was not enough. They had to go out and borrow money from the neighbors until they managed to get the full amount.
When the man left, the woman noticed that her husband was crying.

“Why are you sad? Now that we’ve got ourselves in debt with our neighbors, are you afraid we won’t be able to repay them?”

“Nothing of the sort! I’m crying because he is someone I love so much, but even so I had no idea he was in need.

“I only remembered him when he had to knock on my door to ask me for a loan.

Aleph - Paolo Coelho



       Have you caught yourself looking at some invisible point in the air without noticing when did you remove the focus from the page you were reading... Now you got it!!



*                       *                         *


Пријателот на Бедуинот
        Прекрасно е искуството кога во текот на уживањето на задоволството при правењето на нешто во кое уживате како во мојот случај читањето на книга, одненадеш неколку реченици од моменталната страна која е пред Вас силно ве здрмуваат со тоа што го читате на нив. Помислувате дека само пред неколку секунди не ни очекувавте дека веќе на наредната страна се наоѓа нешто кое е на работ да биде пронајдено и кое некои го нарекуваат Доживотна инспирација. Ова понекогаш и мене ми се случува, но овој пат станува збор за нешто толку едноставно а истовремено толку моќно, што самиот себеси се затекнав во сопствената WOW реакција. 

     Поради ова, ниту јас самиот а и ниту Боговите не би ми простиле доколку не ја споделам оваа кратка приказна со Вас. Доколку веднаш не ја протолкувате пораката, прочитајте ја уште еднаш а после тоа уште еднаш. Сигурен сум дека многу наскоро ќе сфатите за што Ви зборував.

Еден човек тропна на вратата на неговиот пријател Бедуин за да побара услуга од него. 

"Сакав да ми позајмиш 5.000 динари бидејќи имам долг кој мора да го платам. Ќе можеш ли да го направиш тоа за мене?" Пријателот и нареди на жена му да соберат се што имаат од вредност, но и покрај тоа сумата не беше доволна. Поради тоа мораа да одат и да позајмат пари од соседот додека да успеат да ја соберат целосната сума. Откога човекот замина, жената забележа дека нејзиниот маж плачеше.

"Зошто си тажен? Сега кога се задолживме кај соседите, мислиш дека нема да можеме да си го повратиме долгот?"

Никако поради тоа. Плачам бидејќи тој е лице кое премногу го сакам но и покрај тоа немав претстава дека имаше потреба.

Успеав да се сетам на него кога мораше да тропне на мојата врата и да ми побара заем."

Алеф - Паоло Куелјо


         Дали веќе се фативте самите себеси како гледате во некоја невидлива точка во воздухот, без да можете да се сетите кога го тргнавте погледот од екранот/книгата? Мислам дека сега Ви е јасно за што станува збор. 



Read more >>

Friday 4 May 2012

The moment when we forget


       Winds come to remove your sweat, rains fall directly from the face of God to wash your sorrow. They penetrate its way through the temptations of humanity, the illusions of the fake ones, the axes of the enslavers, тhe flattery of the liyng ones, the mazes of cheaters. Once in a while, they stop to refresh the travellers of Time who still did not ask for refreshment, people whose faith has told them to leave everything and to move towards the unknown.

They penetrate its way through sunless seas, lifeless rivers, roads full with pieces of broken dreams, without loosing their path and without forgetting their destination.

        Without forgetting you!

        Why?

        Because you are lost!

        Because you are blown away most of the time! And you are not asked for approval.

        Because you forget to make true friendships. Because you forget how to be the moment when the other person will wish to rely on you as well as to be the shoulder where she can rely upon.

       Because you forget that even the shyiest person in the World carries enormous amount of energy inside herself, and desire to dance, to connect with God, despite that the averageness of this ignorant world had forced him/her to supress this pure impulse deep inside and to give up from important part of himself.

      Because you forget that phusically neglected passenger is in fact a person touched by God that has decided to embrace the roads of the World, for a reason greater than himself and greater from what is called quest for knowledge. That he had been told to seek and collect the gift and burdens which ideally from the beginning of the time were supposed to belong to everyone equally, before the Lost ones decided to give up from them and to start levitating inside an endless void.

        Because you forget that everyone no matter the glare from his shield by which he tries to distract your eyes needs pure love, care, sincerity, brother, sister a chance to believe again.

        That is why the winds are born from the sigh of God. That is why rains are created from His eyes. To refresh you, purify you and remind you that you also need him and the person that is closest to you at this moment. To remind you that even if there is no one else, even if the light is still trying to be born, you have to be the first ones to try, and to suffer if necessary. Because the way things seem to be, while we suffer we seem to be  closer to God than ever. I say the way things seem to be, because I also walk this long road, hoping that one day I will manage to understand, to learn and maybe to rest permanently.




*                          *                             *




Моментот кога забораваме
         Ветрови доаѓаат да ја оладат нашата пот, дождови доаѓаат директно од лицето на Бог за да ја измијат нашата тага. Го пробиваат својот пат преку искушенијата на човештвото, илузиите на лажните, секирата на поробителите, слаткоречивоста на лажливите, лавиринтите на измамниците. Повремено застануваат за да ги проветрат патниците на времето кои сеуште го немаат побарано тоа, луѓе чијашто вера ги натера да остават се и да тргнат по патот на непознатото.

         Го пробиваат својот пат преку бесветлински мориња, бесживотни реки, патишта натрупани со скршени соништа без да ја изгубат својата патека и без да ја заборават својата цел.

Без да те заборават тебе.


Зошто?


Поради тоа што си изгубен.


Поради тоа што си оддуван во една во друга страна цело време. И не е побарано   одобрување за тоа од твоја страна

        Поради тоа што забораваш да формираш вистински пријателства. Поради тоа што забораваш како да бидеш моментот кога другата личност ќе може да се потпре на тебе како и самата подлога на која ќе може да го направи тоа.

        Поради тоа што забораваш дека и најсрамежливата личност во себе носи огромна енергија и желба да танцува и да се поврзе со Бог и покрај тоа што просечноста на овој игнорантен свет ја натера да го потисне овој чист нагон во себе и да се откаже од дел од себеси.

        Поради тоа што забораваш дека физички запоставениот патник е всушност лице допрено од Бог кое решило да ги прегрне патиштата на светот од причина поголема од самиот него и поголема од она што се нарекува знаење. Дека нему всушност му е речено да ги бара и собира даровите и товарите кои идеално од почетокот на времето требаше да им припаѓаат подеднакво на сите пред оние Изгубените да се откажат од нив и да почнат да левитираат во бесконечна празнина.

        Поради тоа што забораваш дека секој без оглед на отјсајот на оклопот  со кој се обидува да ги заслепи твоите очи му е потребна чиста лубов, искреност,  грижа, брат, сестра, шанса повторно да верува.

        Затоа се раѓаат ветровите од воздишките на Бог. Затоа се создаваат дождовите од Неговите очи. За да Ве освежат прочистат и потсетат дека и Вие сте му потребни нему и на оној најблискито до Вас во овој момент. Да Ве потсетат дека дури и ако нема никој друг, дури и ако светлината сеуште се обидува да се роди, Вие мората да почнете први да се обидете и да страдате доколку е потребно. Бидејќи како што изгледа, кога страдаме тогаш сме најблиску до Бог. Велам можеби бидејќи и самиот го чекорам овој долг пат надевајќи се дека еден ден можеби ќе успеам да разберам, да научам и можеби трајно да се одморам.  



Read more >>

Tuesday 1 May 2012

The Emotional bank account

         How great is to observe and to witness the relationship between people. People that enjoy pure connection are able to achieve such synergy, such energy, such aura that even people around them are able to feel that cloud of hope, like a gift that comes from another dimension whose door opens only temporarily and remains opens only a few seconds. Despite this, everything that manages to pass through that door seems to bless us and makes us feel like it was never closed, like we have never missed it. 

        How are these relationship born and maintained so long, even a lifetime? This is one of the questions that has always fascinated my quest for answers. And sometimes, the quest for answers is the only thing that gives us strength to move forwards in terms of general absence of everything else. Recently I ran into a good literature by the author Stephen Covey, in which I believe that I have succeeded to find the key about what is and how successful relationship are formed. He named the concept The Emotional bank account. I still don’t feel worthy for changing the terminology that is used by this great author and life connoisseur and therefore I will use this term further on in this text. 

        What is the meaning of this term? In the traditional type of bank account, people deposit funds so that they can withdraw them later in case of need. If they do no deposits, there will be nothing to withdraw in case of need. 

         The same analogy can be used to understand the meaning Emotional bank account. We all have emotional bank account opened inside the people that cherish and respect us. During time, we make deposits and the emotional balance grows, and as result of that the connection between people is stronger and more pure. In case of need we sometimes withdraw funds from our emotional bank acounts. That happens when we need that person, when we want to lay our sholder upon it or simply when we ask for a service. We make huge withdrawals however when we use angry words, do not forgive and do not keep to our commitments. The bigger the balance in our emotional bank account the more that other person will unconditionally offer herself to us in times of crisis and luck of faith, will strech his/hers arm towards us or will put it in fire if nessecary. 

        How do we do the depositing and increase our emotional balance inside other? We do that in different ways that have one common denominator – We do things for others. Every person is unique and values different things over time. What each one of us values and appreciates at this moment is conditioned by our core values, our experience and our periodical expectations. Something that can be highly valued by one person might be not so significant for another person. For example, one person might appreciate the small acts of attention like going to cinema, party or when he/she is invited by you when you go to visit some other friend. If you are related to that person and you don’t do these things for her, at the time that person expects that from you, she can become wilting towards you, sad because your emotional balance in her is melting which can quickly result in frustrations, conflicts and destabillization in the relationship. If you are not aware about the concept of Emotional Bank account, the behavior of your friend or partner can be illogical and senseless for you. This will also bring frustration for you especially if things are not addressed properly and you actually add fuel to the fire. What at the beginning looked like small misunderstanding because of bad mood or other similar triviality soon becomes big and serious. 

        Another type of person for example does not pay that much attention to small things, but for him emotional deposit would mean being with him/her in a certain key moment when he needs you. You are good friend for him and he highly appreciates and respects you and therefore he expects you to feel when he needs you. For him this might be huge emotional deposit and sign of care. If you don’t perceive that moment at some point of time, the oposit happens. Despite all the trust you enjoy in him, you were not there and actually you withdraw huge amount from your balance, which can easily lead again to the previous scenario. This is common with every current relationship and constant investments are required, unlike old friendships. For example you meet an old friend today and you still feel the closure from the past times. That is because the moment you separated, you left positive balance in him so today basically you can continue at that same point where you stopped. 

Where the conflicts come from?

        If  you do not deposit into your emotional bank accounts for long time, if you do not rise and do something for your people today, you can quickly loose them. This will happen as soon as you keep making withdrawals from the account without making any deposits in meantime. We all make withdrawals most of the time and very often we do it subconsciously. In other words, we are almost constantly able to hurt other people through our lack of attention, non sensitivity, impatience, dinamism. Our good friends and other dear personalities do not pay attention to this and they forgive us almost in programmed manner. 

       This is so because our emotional stake in them is so high that we can do withdrawals for some time without any consequences . However if we keep on with the withdrawals if we as a result of our dynamic life neglect or hurt people we love consciously or subconsciously without stoping in meantime and show that we care, we totally drain our emotional balance. The other person shows that, gives alarms that we are reaching the critical balance, manifested through its changed behavior towards us. If you are not aware about the concept of Emotional bank account, you won’t be able to understand the behavior of the other person. In this scenario again frustrations are inevitable and conflicts probable. The relationship is undermined and unstable. People acuse each other instead of stoping for a moment and truly and empathetically  listen to each other. 

        Listening with empathy however is not possible without trust, and trust can be established when we truly care and listen and respect others. In order to be able for all this we need to have integrity. Integrity is central part of the character that is establishing over a longer period of time.  

        Here we reach the key moment which we must never forget. 

        If the Еmotional bank account is established through empathetic listening, if empathy comes from trust, if trust is the child of integrity, then we can say that many wonderful moments and relationships that can color our and life of other people in all the colors of the rainbow start and end exactly from ourselves. 

        We are given a great power to make a difference in other people’s life and to rejuvenate our wunded souls by the endless joy that can arise from our actions for others. We are given the power to give meaning and significance to our life, something that is seeked by many people during many cycles. 



Let’s finally wake up. 


*                             *                             *



Емоционалното банкарско салдо

       Колку е само прекрасно да ги наблудуваш и да бидеш сведок на врските меѓу луѓето. Личностите кои сведочат чиста поврзаност се во можност да постигнат таква синергија, таква енергија, таква аура што дури и другите околу нив можат да го почуствуваат тој облак на надеж, како дар кој доаѓа од друга димензија чијашто врата се отвара само привремено и останува отворена само неколку секунди. И покрај тоа, она свето кое ќе помине низ неа нè благословува и не прави да се чувствуваме како никогаш да не била затворена, како никогаш да не ни недостигала. 

       Како таквите врски успеваат да се формират и задржат долго време па дури и цел живот? Ова е едно од прашањата кое отсегогаш ја фасцинирало мојата потрага по одговори. А понекогаш потрагата по одговори е единственото нешто во услови на општа неприсутност кое ни дава сила да продолжиме понатаму. Неодамна наидов на една квалитетна литература од авторот Стивен Ковеј во која верувам дека успеав да го најдам клучот за тоа што значи и како се формираат врските меѓу луѓето. Тој концептот го нарече Емоционална Банкарска сметка. Сеуште не се чувствувам достоен да ја менувам терминологијата на овој одличен автор и познавач на животот, па поради тоа во продолжение ќе продолжам да го користам овој термин. 

        Што значи овој термин? Како и кај традиционалниот вид на банкарска сметка, луѓето депонираат средства за да подоцна можат да повлечат во случај на потреба. Доколку не депонираат, нема да имаат можност да повлечат кога ќе се јави потреба за тоа. 

        Иста е аналогијата и кај Емоционалната банкарска сметка. Сите ние имаме отворено свое банкарско салдо во луѓето кои не сакаат и почитуваат. Во тек на времето ние депонираме во нив и емоционалното салдо расте, а како последица на тоа поврзаноста меѓу луѓето е се почиста и поцврста. Во случај на потреба понекогаш вршиме повлекување од нашите емоционални салда. Тоа е тогаш кога одредена личност ни е потребна, кога сакаме да се потпреме на неа или едноставно кога бараме услуга.Понекогаш вршиме поголеми повлекувања. ова се случува кога не сме во можност да простиме, кога користиме лоши зборови за да ја навредиме личноста или кога не ги одржуваме сопствените ветувања.  Колку нашиот влог во таа личност е поголем, толку другата страна безусловно ќе ни се понуди во момент на криза и присуство на светлина, ќе ни ја подаде раката или ќе ја стави истата во оган.

        Како ние всушност вршиме депонирање и го зголемуваме нашето емоционално салдо во срцата на другите? На различни начини, со една единствена заедничка основа – Преку сè она што го правиме за другите. Секоја личност е уникатна,  цени различни нешта во различен период од времето. Тоа што ние во овој момент го цениме и вреднуваме е условено од нашите вредности, нашето искуство и нашите периодични очекувања. Она што некој го почитува и вреднува високо, за друг би можело да биде не толку значајно. На пример една личност може високо да ги вреднува малите слатки работи како на пример одење во кино или на забава или да биде поканета од ваша страна кога посетувате некој пријател. Доколку Вие сте пријател со таква личност, и не ги правите овие работи за неа, кога таа личност го очекува тоа, личноста станува потиштена спрема Вас, тажна поради тоа што Вашиот влог во неа се топи, што многу брзо може да резултира со фрустрации, конфликти и разнишана врска. Доколку Вие не сте свесни за концептот на Емоционално банкарско салдо, однесувањето на вашиот пријател или партнер ќе биде несватливо за Вас, ве прави истотака фрустрирани и со тоа додавате масло на конфликтот. Она што на почеток изгледаше како мало недоразбирање можеби поради лошо расположение или слична тривијалност наскоро прераснува во нешто поголемо и посериозно.

       Друго лице на пример не придава толку внимание на таквите мали работи, туку за него емоционален влог значи да бидете со него во одреден клучен момент кога сте му потребни. Вие сте за него добар пријател и тој високо Ве цени и почитува и поради тоа очекува да почуствувате кога нешто не е во ред со него Доколку не почуствувате кога е тој момент, повторно може да се јави претходното сценарио. Ова е возможно кај било која тековна врска без никакви исклучоци. Од друга страна кај старите пријателства, ситуацијата е поинаква. Доколку денес сретнете добар пријател кого го немате видено подолго време почнувате да разговарате и се поврзувате со таква топлина исто како и на денот кога се разделивте, како времето вооппто да не поминало. Ова е така бидејќи во моментот на разделба. Вие имате оставено позитивно салдо во вашата емоционална сметка во него, и истото останува непроменето во Ваше отсуство, така да денес можете да продолжите од истата точка од каде што застанавте. За разлика од ова, актуелните врски бараат постојано депонирање, постојани инвестиции.

Од каде настануваат конфликтите?

        Доколку подолго време не депонирате во Вашето емоционално салдо во другите луѓе, доколку денес не станете и не направите нешто за нив, можете многу брзо да ги изгубите.  Ова ќе се случи до толку побрзо до колку постојано вршите повлекување од салдото без да во меѓувреме депонирате во него. Сите ние непрекинато вршиме повлекување од нашето емоционално салдо во другите и најчесто тоа го правиме несвесно. Со други зборови, речиси непрекинато сме во можност да ги повредиме другите преку нашите мали акти на невнимание, нечуствителност, нетрпеливост, динамичност. Нашите добри пријатели и останати драги личности на почеток не обраќаат внимание на тоа и речиси програмирано ни простуваат. 
Ова е така бидејќи нашитот емоционален влог во нив е голем и можеме одреден период да повлекуваме од него без никакви последици. 

        Но доколку продолжиме да повлекуваме постојано, доколку како последица на динамичниот живот ги запоставуваме или повредуваме луѓето кои ги сакаме свесно или несвесно без да во меѓувреме застанеме и покажеме дека се грижиме, ние целосно го празниме нашето емоционално салдо во другите. Другата личност го покажува тоа, дава аларм, манифестирано преку неговото променето однесување кон нас. Доколку Вие не сте свесни за концептот на Емоционално банкарско салдо, нема да бидете во можност  да го разберете однесувањето на другата личност. Во ваквото сценарио, фрустрациите се неизбежни, а конфликтите неминовни. Врската е поткопана и нестабилна. Лицата се обвинуваат меѓусебно под влијание на гнев и фрустрации наместо вистински и со емпатија да застанат и вистински да се сослушаат. Слушањето со емпатија не е возможно без доверба а довербата се воспоставува кога вистински се грижиме и ги почитуваме другите. За да бидеме способни да го направиме тоа, потребно е да поседуваме интегритет. Интегритетот е централен дел од карактерот и е особина која се гради подолг временски период.
        Овде следува клучниот момент кој не треба никогаш да го заборавиме.

        Ако Емоционалното банкарско салдо се воспоставувам и одржува преку емпатично слушање, ако емпатичното слушање се раѓа од довербата, ако довербата произлегува од интегритетот, тогаш можеме да заклучиме дека многу прекрасни моменти  и релации кои би можеле да го обојат нашиот и животите на другите луѓе во сите бои на виножитото започнуваат и завршуваат токму од нас самите. 

        Дадена ни е прекрасна моќ да направиме разлика во животите на другите луѓе и да ја консумираме непрекинатата радост која може да произлезе од нашите акции. Дадена не ие моќ да му дадеме значење и смисла на нашиот живот, нешто по кое многумина трагаат многу циклуси.



Ајде конечно да се разбудиме!




Read more >>